znači govoriš o problemima miksanja i produkcije snimke...
tu sam kratak, iako bih volio znati o tome.
janika je recimo sve snimao praktički uživo, cijeli bend pred mikrofone i opiči, od početka do kraja, bez stajanja. ima u tome nešto. i to nešto jako važno.
ton-majstor: eugen takač
koliko god bili dobri jerry, kosovec ili majić, osjeti se one man band u tamburaškoj svirci.
od tamburaša produkcijski mi najbolje zvuče dukati, iako mislim da cijela stvar još uvijek nije dovedena do pravog nivoa, treba se jednostavno naći genijalac koji zna šta hoće dobiti i kako to dobiti. prostora za razvoj ima. i taj (glazbeni producent) onda treba zajašiti na svirače, a poslije na tonca i dotjerati stvar do savršenstva. za to treba osim talenta još novaca, vremena, živaca, dobre volje....
s tamburašima s kojima sam ja snimao, uglavnom je 90% toga bilo ostavljeno toncu na volju. uvijek se nekome žurilo, radilo se satima bez pauze, a tako jednostavno otupiš na zvukove oko sebe. ukratko, ne valja.
posebna priča su vokali za koje tonci uglavnom postavljaju po nekakvom svom defaultu u odnos s orkestrom. taj default je ustvari šablona preslikana iz nekog drugog (pop) žanra i nisam siguran da dobro funkcionira kod tamburaša.
edit: inače, mislim da je taj faktor jako bitan za razvoj tamburaške glazbe i da se njime treba netko konačno početi ozbiljno baviti. nisam samo ja kratak u tome, puno nas je takvih.