View Single Post
  #3  
Staro 21-07-2009, 21:25
IvanZU IvanZU je odsutan trenutno
Opaki diskutant
 
Registriran: Mar 2007
Postovi: 1,699
IvanZU je na dobrom putu 47
Uobičajeno

02. Iz kafane pred mikrofon Radio Beograda



Kafansko pevanje u vreme dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka bilo je u nezavidnom položaju. To najbolje opisuje muzikolog Vladimir Đorđević u „Narodnoj pevanci” iz 1926. godine: „Zastanite pored kafanica na Dorćolu, Vračaru, Savamali, ili po našim palankama, i poslušajte tobožnje profesionalne pevačice, pa ako ma i najmanje imate osećanja za lepotu pesama i njihovog izvođenja, vi morate zatvoriti uši da ne slušate. Besmislene, dvosmislene, vrlo često i banalne reči, kojima čovek ne zna krsnoga imena, uz divljačku dreku, ili uz prostačko a pretenciozno izvijanje neke mešavine od deformisanih otpadaka naših i stranih melodija i njihovih prerada – to je današnje naše pevanje u varoškoj masi…” Ako navedenu tvrdnju uzmemo kao činjenicu, implicitno saznajemo i da biti pevač koji peva u kafani nije bilo mnogo cenjeno zanimanje. Međutim, bilo je dobrih kafana u kojima su pevali dobri pevači, kao što su Sima Vasiljević, Mile Brujić, Sulejman – Sulja DŽakić, sestre Zorica i Danče Nikolić i drugi. Najpoznatija među njima bila je Sofka Nikolić, popularna širom Evrope već sa 16 godina. Po njenom dolasku u Beograd, sredinom dvadesetih godina, menja se odnos prema kafanskom pevanju. Radio Beograd tada obavlja prenose iz kafane „Kragujevac”, u kojoj ona peva uz ciganski orkestar Paje Nikolića. Prvi put Sofkino pevanje prenošeno je preko radiotalasa 11. decembra 1929. godine, a zbog velikog broja obožavalaca njene pesme, često je pozivana da nastupa u emisijama narodne muzike. Tokom karijere, do 1939. godine, snimila je preko sto gramofonskih ploča s više od 200 pesama. Slično je bilo i s Vukom Šeherović, veoma poznatom i popularnom interpretatorkom bosanskih sevdalinki i pevačicom, kako se govorilo, „srebrnog glasa”. Vuka je pevala u kafani čiji je vlasnik bio njen muž, često je gostovala u radijskim emisijama „Bosansko veče” pevajući sama ili u duetu s Urošem Seferovićem. Još se traga za njenim predratnim pločama, za koje se pretpostavlja da ih je snimila. Od posleratnih snimaka danas je poznato samo pet.
Prenosi iz kafana obično su trajali dva sata (od 22 sata do ponoći). Do 1941. godine emitovani su iz hotela „Moskva” i „Palas”, kao i iz restorana „Dva jelena”, „Imperijal”, „Domovina”, „Kasine” i drugih. Pored ostalih, pevače je pratio i Orkestar Dušana Popaza iz Pančeva, dok je njegov rođeni brat Pavle, takođe violinista, svirao u Narodnom orkestru kao tercista V.P. Carevca. Radio Beograd 1936. godine angažovao je kompozitora Mihajla Vukdragovića, tadašnjeg direktora Muzičke škole „Stanković”, za rukovoditelja narodnih muzičkih priredbi, čime je podignut nivo kvaliteta narodne muzike. U to vreme karijeru na Radiju započela je i Zorka Katinski (1914–2002), koja je došla iz hora Narodnog pozorišta. Zbog zvonkog soprana i osećaja za svaku pesmu koju je pevala, bila je veoma popularna i slušaoci su je tražili, pa je često imala emisije. Pevala je gradske pesme, ali je ipak ostala upamćena kao pevačica vojvođanskih pesama. To je zato što se udala za kolegu Bogdana Butaša (bariton) iz Kovina, uz koga je te pesme i naučila i s velikim uspehom interpretirala. To je bio prvi „radiobrak”. Nažalost, nijedan snimak s Bogdanovom pesmom nije sačuvan, ali je zato poznato preko 40 numera koje je pevala Zorka. Za razliku od Bogdana, koji se povukao vrlo brzo posle Drugog svetskog rata, Zorka je karijeru nastavila i aktivno pevala do kraja šezdesetih godina. Slično je bilo s Ružicom Protić (stare gradske i varoške pesme) i Savetom Sudar (bosanske pesme i sevdalinke), koje su imale sličan razvojni put kao Zorka Butaš. Carevac je mnogo cenio interpretacije ove tri umetnice i najveći broj trajnih snimaka zabeležen je uz njegov orkestar. Nažalost, do 1954. godine na Radio Beogradu pevalo se uživo i nisu beleženi trajni snimci, pa mnoge glasove tadašnjih interpretatora nikada nećemo čuti. Ostala su samo imena i nazivi pesama, od kojih je većina danas potpuno zaboravljena. Za 12 godina predratnog Radio Beograda (prema podacima Saše Spasojevića, istraživača iz Beograda) pevalo je preko 200 narodnih pevača, sviralo više od 80 različitih orkestara i muzičkih sastava, narodna muzika emitovana je iz skoro 30 restorana i otpevano je na hiljade pesama. A onda je došao rat i Nemci su preuzeli Radio Beograd.
Reply With Quote